U svrljiškim selima i danas žive priče koje se godinama prenose sa kolena na koleno. Neke govore o nekadašnjem životu, neke o običajima, a neke su toliko neobične da su ostale duboko urezane u sećanje meštana.
Jedna takva priča vezana je za selo Plužina, nedaleko od Svrljiga, a govori o starom krstu i neobičnom događaju koji se, prema kazivanju meštana, dogodio pre više od pet decenija. Priču je na svojim društvenim mrežama podelio Marko Bubamara, autor priče.
Prema priči koja se i danas prepričava u selu, stari krst koji se nalazio u centru Plužine svojevremeno je pomeren sa mesta na kojem je dugo stajao i prenet u blizinu mesne kancelarije.
Nedugo nakon toga, prema narodnom predanju, usledilo je dugotrajno nevreme. Kiša je, kako se priča, padala čak 14 dana, uz česte pljuskove i loše vremenske prilike.
Među starijim meštanima tada se pojavilo verovanje da je dugotrajna kiša na neki način povezana sa pomeranjem krsta.
Zbog toga je doneta odluka da se krst vrati na svoje prvobitno mesto, kod crkvišta.
Prema priči koja je sačuvana do danas, nakon što je krst vraćen, vreme se ubrzo smirilo i kiša je prestala.
Da li je u pitanju bila samo slučajnost ili je događaj zaista ostavio takav utisak na tadašnje stanovnike Plužine da je priča postala deo lokalnog predanja – teško je danas utvrditi.
Ipak, činjenica je da je priča preživela više od 50 godina i da se i danas prenosi među meštanima.
Priče koje ne bi trebalo da se zaborave
Ovakva kazivanja predstavljaju deo usmenog nasleđa svrljiškog kraja. U vremenu kada se život na selu značajno promenio, zajedno sa starijim generacijama polako nestaju i brojne priče koje su se nekada pričale gotovo svakodnevno.
Zato svako zabeleženo sećanje meštana predstavlja svojevrsno svedočanstvo o vremenu koje je iza nas.
Plužina je jedno od brojnih svrljiških sela koja, osim prirode i tradicionalnog načina života, čuvaju i ovakve neobične priče.
Priča o krstu i 14 dana kiše možda nema odgovor na pitanje šta se zaista dogodilo, ali upravo zbog toga i jeste zanimljiva – ostavljena je budućim generacijama da je prepričavaju i da same procene gde se završava istorijsko sećanje, a počinje narodno verovanje.